"Sibilla" - 2173 m

Evo pokušat ću nešto napisat o posjetu Italiji.Moram vam za početak priznat da još dolazim sebi.Ne mogu se nikako naspavat.Mora da su promjena klime i nadmorska visina djelovale na mene.A i bila su to četri poprilično naporna dana,al isto tako i lipa četri dana.Na trajektu do Ancone oka nismo sklopili.Tamo pir,pa fešta mista koja traje tri dana (nešto ka sveti Duje) i na kraju (zadnji dan) ono najlipše od svega. Buđenje u 6:30 i oko osam polazak prema planinarskom domu. Neven i Ozren u fiat paliu,a Nicola,Kina i ja u pandi 4x4. Uf da nam je jedna takva. Nebi nam ni Dinara bila teška :-). I eto nas za tren na domu na 1540m. Dom skoro pa ka i naši. Ima čak i fažola. Al mi se nismo tu nešto zadržavali (jedna kava na brzinu) nego smo se s noge na nogu uputili prema vrhu "Sibilla". Prema našim planinama ovo je sitnica. Nigdi stine. Same livadice pa i ne osjetiš neke uspone (to smo osjetili tek posli).Odma iznad doma nailazimo na križ.Nicola nam objašnjava da je tu poginija inspektor za lovokradice koji je po snigu iša lovit ptice kad je bila zabrana lova. I priroda mu je vratila na najgori mogući način. Budući da je bija ponediljak iznenadilo nas je desetak izletnika koje smo sreli po putu. Na Mosoru ćeš teško sresti koga usrid tjedna. Negdi na pola puta Nicola nam pokazuje samostan usrid brda(na drugoj strani od nas),al ono doslovno usrid brda. Govori nam da tu živi pop od nekih 80-ak god. potpuno sam. Jedan put misečno skokne po spizu,a ima i par svojih kokoša pa tako preživljava. Reka je da će nas drugi put kad dođemo odvest do tamo (sad nam nije bilo usput) da vidimo njegov samotnjački život. Malo dalje nam pokazuje neke zločeste ptice (kojih vjerovatno nema kod nas) koje sokolima kradu jaja iz gnizda. A valjda moraju i one priživit. E a ima tu i krtica u velikom broju. Mi nismo uspili vidit nijednu,al njihove rupe su na sve strane. Naš domaćin kaže da ih je on vidija puno puta,al čim skuže da su provirile na sunce nestanu u sekundi. Uskoro dolazimo do meni najzanimljivijeg djela puta. Špilje. Al na žalost ne možemo u nju jer je srušena dinamitom. Ma nije ona uništena samo je ulaz zatrpan jer o njoj kruži jedna vrlo zanimljiva legenda koja je privlačila izletnike da zavire u špilju. A kako su stine u raspadajućem stanju moralo se to zatrpat da ne daj Bože nešto ne okrene po zlu. Znate i sami kakva je znatiželja. Da nije bila zatrpana ja bi se prva uvukla u nju.I ovako sam tražila rupicu za proć.A ma dobro ja sam ipak speleolog. A šta se tiče legende nećete ostat u neznanju. Upravo sam u fazi prevođenja,al pošto mi talijanski i nije baš najbolji morat ću potražit malu pomoć pa ću je onda objavit na blogu. Virujte mi isplati je se pročitat. Mene je oduševila. Al dobro dosta o špilji (to ćemo u drugom postu). Vratimo se planini. Malo dalje od špilje nailazimo na prvu stinu (ah ka kod kuće). Čak smo je morali i ispenjat. Iznad nje je križ. Tu je poginija jedan alpinist,planinar koji se vratija tu po kapu. Sudbina je zaje.... I još koji metar i eto nas... Na 2173m. Prvi Splićani,prvi hrvati na Sibilli (koliko je u to upućen naš vodič,a ne može se reći da nije upućen). I nama prvi vrh iznad 2000. Ah koji lipi osjećaj biti tako negdi. A pogled... To se neda opisat. Di god pogledaš planine i novi vrhovi koje valja posjetit i tek tu i tamo pokoje malo selo. Ma jednom riči savršenstvo. Al sve šta je lipo kratko traje. I mi moramo nizbrdo. Ma nebi mi,al trajekt je u 21:00 pa moramo. I eto nas opet kraj vozila. Ah kako je teško napustit nešto ovako prilipo. Al nije to oproštaj. Vratit ćemo se mi. Ako bude sve po planu već ove zime s našim malim juniorom (ovaj put je nažalost mora ostat u Splitu).
Nadam se da nisam priskočila neke važne detalje. Ipak je to bilo prije 5 dana.

Slike možete vidit u galeriji kojoj je link u postu prije.

I veliki pozdrav našim dragim domaćinima: Elzi,Sandri,Antonelli,Valeriji i naravno našem domaćinu i vodiču Nicoli!!!
(E grande salute nostri cari padroni:Elza,Sandra,Antonella,Valeria i naturalmente nostro padrone e guida Nicola!!!)

P.S.Ma nemojte mi zamirit ako razumite ovo.Talijanska gramatika mi još nije jača strana,al radim na tome.Bitno da razume oni kojima je namjenjeno.

Ivana